Nokti su jedan od andeksa kože, struktura koju koža sama stvara. Pored nokta, to su i dlaka, lojne i znojne žlezde.
Nokat je modifikovana struktura epiderma, izgrađena od keratina. U obliku providne ploče ružičaste boje i sedefastog sjaja, okriva nervne završetke i površinske delove vrhova prstiju na nogama i rukama. Ukoliko dođe do gubitka nokta, osećaj dodira je smanjen.
Nokat se sastoji od:
* korena nokta
* matriksa
* nokatnog žleba
* nokatne ploče i
* slobodne ivice nokta.
Koren nokta se nalazi ispod kože i direktno je povezan sa matriksom, tkivom gde se stvara keratin, odnosno sam nokat. Nokatna ploča je izgrađena od poligonalnih komealnih ljuspica. Prednja slobodna ivica se nalazi nasuprot korenu, a bočne i zadnja strana se nalaze u epitelnom ležištu, nokatnom žlebu. Na dnu nokatnog žleba, u delu blizu korena, vidi se matriks u obliku blede polumesečaste zone na nokatnoj ploči koja se naziva lunula. Na matriks direktno naleže koren nokta koji se nastavlja u nokatnu ploču. Ležište nokta i matriks imaju veoma dobro snabdevanje krvlju od dva arterijska luka koja leže ispod nokatne ploče. Pod svetlom, dolazi do refleksije zračenja od ovih krvnih sudova i to stvara ružičastu boju nokta. Bočne strane nokta su delimično pokrivene uskim delom produžetka komealnog sloja epidermisa, poznatog kao kutikula ili eponihijum. Bujanjem epiderma bočnih kožnih nabora nokatnog žleba dolazi do stvaranja zanoktica (paronihija).
Nokatna ploča je izgrađena od zbijenih i slepljenih slojeva ljuspastih ćelija koje su izgubile jedro. Njeni osnovni gradivni elementi su: keratin, kalcijum, lipidi, minerali i voda Keratin je čvrst, sličan keratinu kose, sadrži velike količine sumpora pretežno u obliku cisteina i on čini između 9-12% mase nokta. Nokti sadrže oko 7-12% posto vlage, 0,15-0,76% masnoće, a kod dece nešto više - 1,38%. Sadržaj kalcijuma je svega 0,02-0,04% i on nema uticaja na tvrdoću nokta.
Za razliku od kose nokti rastu ujednačeno tokom čitavog života. Na brzinu rasta noktiju uglavnom utiču klimatski faktori, način ishrane i stres. Utvrđeno je da ne postoji razlika u brzini rasta noktiju između polova ili uzrasta, osim što na desnoj ruci nokti rastu brže, najbrže na srednjem, a najsporije na malom prstu. Najbrži rast je primećen kod psorijaze, idiopatske oniholize i kao rezultat inflamatornih promena, a može se privremeno smanjiti kod infektivnih bolesti kao što su boginje ili zauške. Dnevno, nokti na rukama rastu u proseku 0,14-0,04mm, a na nogama oko 0,07mm, ili između 0,5-1,2mm nedeljno. Nokti na rukama rastu brže nego nokti na nogama, tako da je za kompletno obnavljanje nokta na ruci potrebno oko 5,5 meseci, a nokta na nozi između 12-18 meseci.
preuzeto sa www.spinner.rs
 |
| slika preuzeta sa http://www.lepotaizdravlje.rs/ |
Nokat je modifikovana struktura epiderma, izgrađena od keratina. U obliku providne ploče ružičaste boje i sedefastog sjaja, okriva nervne završetke i površinske delove vrhova prstiju na nogama i rukama. Ukoliko dođe do gubitka nokta, osećaj dodira je smanjen.
Nokat se sastoji od:
* korena nokta
* matriksa
* nokatnog žleba
* nokatne ploče i
* slobodne ivice nokta.
Koren nokta se nalazi ispod kože i direktno je povezan sa matriksom, tkivom gde se stvara keratin, odnosno sam nokat. Nokatna ploča je izgrađena od poligonalnih komealnih ljuspica. Prednja slobodna ivica se nalazi nasuprot korenu, a bočne i zadnja strana se nalaze u epitelnom ležištu, nokatnom žlebu. Na dnu nokatnog žleba, u delu blizu korena, vidi se matriks u obliku blede polumesečaste zone na nokatnoj ploči koja se naziva lunula. Na matriks direktno naleže koren nokta koji se nastavlja u nokatnu ploču. Ležište nokta i matriks imaju veoma dobro snabdevanje krvlju od dva arterijska luka koja leže ispod nokatne ploče. Pod svetlom, dolazi do refleksije zračenja od ovih krvnih sudova i to stvara ružičastu boju nokta. Bočne strane nokta su delimično pokrivene uskim delom produžetka komealnog sloja epidermisa, poznatog kao kutikula ili eponihijum. Bujanjem epiderma bočnih kožnih nabora nokatnog žleba dolazi do stvaranja zanoktica (paronihija).
Nokatna ploča je izgrađena od zbijenih i slepljenih slojeva ljuspastih ćelija koje su izgubile jedro. Njeni osnovni gradivni elementi su: keratin, kalcijum, lipidi, minerali i voda Keratin je čvrst, sličan keratinu kose, sadrži velike količine sumpora pretežno u obliku cisteina i on čini između 9-12% mase nokta. Nokti sadrže oko 7-12% posto vlage, 0,15-0,76% masnoće, a kod dece nešto više - 1,38%. Sadržaj kalcijuma je svega 0,02-0,04% i on nema uticaja na tvrdoću nokta.
Za razliku od kose nokti rastu ujednačeno tokom čitavog života. Na brzinu rasta noktiju uglavnom utiču klimatski faktori, način ishrane i stres. Utvrđeno je da ne postoji razlika u brzini rasta noktiju između polova ili uzrasta, osim što na desnoj ruci nokti rastu brže, najbrže na srednjem, a najsporije na malom prstu. Najbrži rast je primećen kod psorijaze, idiopatske oniholize i kao rezultat inflamatornih promena, a može se privremeno smanjiti kod infektivnih bolesti kao što su boginje ili zauške. Dnevno, nokti na rukama rastu u proseku 0,14-0,04mm, a na nogama oko 0,07mm, ili između 0,5-1,2mm nedeljno. Nokti na rukama rastu brže nego nokti na nogama, tako da je za kompletno obnavljanje nokta na ruci potrebno oko 5,5 meseci, a nokta na nozi između 12-18 meseci.
preuzeto sa www.spinner.rs
Нема коментара:
Постави коментар